Sastalo se, osudilo je Rusiju, konstatovalo se da ima mnogo problema koje treba zajednički rešavati, Erdogan je pretio Grčkoj, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, rastalo se i dogovorilo da se ponovo sastane u istom sastavu
Večitu „evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je preimenovao u "Evropsku političku zajednicu". Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo narednih godina i decenija da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to jednog dalekog dana da postanu
Evropska levica istakla je da je poruka desetina hiljada građana i građanki Srbije na masovnim protestima protiv destruktivnog projekta kompanije Rio Tinto jasna: zdravlje naše planete i dobrobit zajednica moraju imati prednost nad korporativnim profitom
Mitovi, realnosti i opcije javne politike
"Izraelski pritisak da se ‘pojevreji’ Jerusalim deluje na dva načina", objašnjava Meir Margalit, član Izraelskog komiteta protiv rušenja kuća. "Na jednoj strani imamo rastuća naselja i nove gradove izvan Zelene linije oko Istočnog Jerusalima; na drugoj strani, postoji sve veći pritisak da se izbace palestinski stanovnici iz područja između tih novih gradova i Starog grada"
Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".
Pored nedostatka resursa, nezanimljivosti za investitore i uz relativno marginalan položaj u Evropi, jedini značaj za strane zemlje Moldavija može da ima kao tranzitna zemlja prema Crnom moru. Gorući problemi u ovoj istočnoevropskoj zemlji bili bi verovatno rešeni znatno pre da međunarodna zajednica ima nekog većeg interesa u Moldaviji. Ovako, u jednom delu ove zemlje bog kao da je rekao laku noć
Sada je već jasno da, ako se Srbija i Crna Gora odluče za zajednicu, ma koliko labavu, nova Ustavna povelja mora predvideti veoma jaku saveznu administraciju, u smislu punih ovlašćenja za međunarodne pregovore, kako političke tako i ekonomske. Ideja po kojoj je moguće napraviti neku labaviju državnu formu od postojeće, koja bi formalno bila jedan entitet, a u praksi imala dva potpuno različita tržišta – zapravo je najveća zabluda koja je prisutna na obe strane
Samit tokom kojeg je održano na desetine bilateralnih sastanaka završen je bez ikakve odluke, a domaćin Španija je otkazala konferenciju za novinare u poslednjem trenutku, piše portal Politiko
Završen je prvi dan Samita Evropske političke zajednice u španskom gradu Granadi na kome će zvaničnici 47 evropskih država razgovarati o energetici, migracijama, sukobu oko Nagorno Karabaha, ali i o događajima od 24. septembra na Kosovu u selu Banjska
Francuski i nemački stručnjaci pripremili su dokument u kome se obrazlaže reforma Evropske unije sa ciljem proširenja do 2030. godine. Ovaj predlog bi trebalo da se nađe na stolu na samitu EU početkom oktobra u Granadi
