Sastalo se, osudilo je Rusiju, konstatovalo se da ima mnogo problema koje treba zajednički rešavati, Erdogan je pretio Grčkoj, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, rastalo se i dogovorilo da se ponovo sastane u istom sastavu
Večitu „evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je preimenovao u "Evropsku političku zajednicu". Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo narednih godina i decenija da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to jednog dalekog dana da postanu
Evropska levica istakla je da je poruka desetina hiljada građana i građanki Srbije na masovnim protestima protiv destruktivnog projekta kompanije Rio Tinto jasna: zdravlje naše planete i dobrobit zajednica moraju imati prednost nad korporativnim profitom
Mitovi, realnosti i opcije javne politike
"Izraelski pritisak da se ‘pojevreji’ Jerusalim deluje na dva načina", objašnjava Meir Margalit, član Izraelskog komiteta protiv rušenja kuća. "Na jednoj strani imamo rastuća naselja i nove gradove izvan Zelene linije oko Istočnog Jerusalima; na drugoj strani, postoji sve veći pritisak da se izbace palestinski stanovnici iz područja između tih novih gradova i Starog grada"
Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".
Pored nedostatka resursa, nezanimljivosti za investitore i uz relativno marginalan položaj u Evropi, jedini značaj za strane zemlje Moldavija može da ima kao tranzitna zemlja prema Crnom moru. Gorući problemi u ovoj istočnoevropskoj zemlji bili bi verovatno rešeni znatno pre da međunarodna zajednica ima nekog većeg interesa u Moldaviji. Ovako, u jednom delu ove zemlje bog kao da je rekao laku noć
Sada je već jasno da, ako se Srbija i Crna Gora odluče za zajednicu, ma koliko labavu, nova Ustavna povelja mora predvideti veoma jaku saveznu administraciju, u smislu punih ovlašćenja za međunarodne pregovore, kako političke tako i ekonomske. Ideja po kojoj je moguće napraviti neku labaviju državnu formu od postojeće, koja bi formalno bila jedan entitet, a u praksi imala dva potpuno različita tržišta – zapravo je najveća zabluda koja je prisutna na obe strane
Samit tokom kojeg je održano na desetine bilateralnih sastanaka završen je bez ikakve odluke, a domaćin Španija je otkazala konferenciju za novinare u poslednjem trenutku, piše portal Politiko
Završen je prvi dan Samita Evropske političke zajednice u španskom gradu Granadi na kome će zvaničnici 47 evropskih država razgovarati o energetici, migracijama, sukobu oko Nagorno Karabaha, ali i o događajima od 24. septembra na Kosovu u selu Banjska
Francuski i nemački stručnjaci pripremili su dokument u kome se obrazlaže reforma Evropske unije sa ciljem proširenja do 2030. godine. Ovaj predlog bi trebalo da se nađe na stolu na samitu EU početkom oktobra u Granadi
Sastanku evropskih lidera koji danas počinje u Pragu prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On će, uz Tajipa Redžepa Erdogana, biti jedini predstavnik države koja nije uvela sankcije Rusiji
Stav Pariza je da Ukrajini ne treba stvarati lažne nade o brzom članstvu u Evropskoj uniji, kako generacije Ukrajinaca ne bi bile razočarane. Kao alternativu nudi ulazak u Evropsku političku zajednicu koju predsednik Francuske Emanuel Makron predlaže kao alternativu ili čekaonicu, zavisi od tumačenja, punopravnom članstvu u EU
Eventualno uvođenje sankcija Rusiji ne bi za naprednjačku Srbiju bila nikakva istorijska prekretnica, već samo otpočinjanje nove igre mešetarenja i odugovlačenja sa ciljem da se Srbija nikako isuviše ne približi standardima Evropske unije, jer bi to bio kraj vlasti Aleksandra Vučića
Kako su porodične priče urastale jedna u drugu, tako je rastao materijal za predstavu. Struktura te predstave je bila organski vezana sa procesom njenog nastanka. U ukupnom utisku predstava ima nečeg od strukture romana Sto godina samoće – pojedinačne priče se tako međusobno ukrštaju, da u romanu čitalac, a u predstavi gledalac, teško može da “pohvata” sve njene rukavce, ali jako dobro oseća celinu
Dok se globalni akteri bore za prevlast, civili – pre svega Palestinci – najviše su pogođeni i zarobljeni u vrtlogu nasilja, nesigurnosti i nemoći. Velike sile balansiranjem između svojih političkih interesa svode civilne žrtve na apstraktne brojeve u izveštajima međunarodnih organizacija
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Ako uprostim, Jugoslavija je bila zemlja koja je omogućavala da svi Srbi žive istoj državi. Kako se u postojećim uslovima i kroz decenije taj, da ga nazovem, “iskonski interes” može ostvariti, to je drugo pitanje. Način na koji je tadašnje rukovodstvo Srbije to pokušalo doveo je, pored ostalog, do raspada zemlje. I to one jedine, ponavljam, u kojoj su svi Srbi zaista živeli u jednoj državi
U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama
Kako je moguće da je sporazume teže sprovesti nego postići? Analitički se može samo reći da je to rezultat nedovoljnog pritiska Zapada, nepostojanja političke volje zvaničnog Beograda i zvanične Prištine, ali možda je i metodologija prevaziđena. Ovakva stagnacija ne daje rezultate, tako da i nema velikih očekivanja od dijaloga koji je i Beogradu i Prištini jedan od glavnih uslova za nastavak evropskih integracija
Stanje u kome živimo je stanje haosa, nepoštovanja pravila, korupcije i nepotizma. Prema mišljenju mladih, naše društvo ne može biti bolje nego što jeste; naš mentalitet, način života, odnos prema porodici, prijateljima i kolegama, sve se to znatno razlikuje od onoga kako žive srednjoškolci u Španiji, Francuskoj, Češkoj. I zato zaključuju: ne bi se Srbija ni uklopila u kalup koji bi zahtevao poštovanje načela koja nama nisu bliska, a jesu važna
Ubedljiva pobeda VMRO-DPMNE i istorijski debakl SDSM-a – tako se ukratko može opisati epilog makedonskih izbora. Zemlja je dobila predsednicu prvi put od proglašenja nezavisnosti, a VMRO-DPMNE se vraća na vlast posle sedam godina provedenih u opoziciji
Toni Barber, novinar “Fajnenšal tajmsa”, objavio je sredinom januara tekst pod nazivom “Zašto je EU meka prema Srbiji?”. Barber navodi tri razloga: migracije, litijum i Kosovo. Jedina zamerka Barberovom tekstu mogla bi da bude da isti razlozi za meki pristup mogu da budu pripisani i Americi – uz manju brigu oko migracija, ali veću brigu zbog ruskog uticaja na Srbiju i balansiranja pristupa kako bi se to sprečilo
“Nisam siguran koliko će pritisak iz Evrope imati efekta ukoliko građani Srbije ne osete ovaj trenutak kao ključan i ukoliko jednostavno ne kažu: ne, ne želimo da živimo u ovakvom sistemu. Bez tako jasnog i nedvosmislenog zahteva i bez mnogo snažnijeg pritiska domaće javnosti, pritisak spolja neće imati preterani efekat”
Primera o učešću međunarodne zajednice u kampanji partija na vlasti ima mnogo, ali je važno pokriti i goste koji žele dobro demokratiji i ovoj zemlji. Prvi put, iako je situacija bila ista i u barem pet prethodnih izbornih procesa, ovog puta imamo međunarodne posmatrače koji su odlučili da jasno i razgovetno ukažu na ozbiljnost izbornih nepravilnosti u ovoj zemlji
Ujedinjena prodemokratska opozicija lakše može da napravi kopču sa civilnim društvom, a do sada se na naprednjačkim izborima uglavnom stidela da se aktivnije uključi u kampanje. Ovoga puta, kako saznajemo, brojne nevladine organizacije biće aktivno uključene u izborni proces po ugledu na devedesete. Pozivaće ljude da glasaju i da čuvaju glasačke kutije. Uključiće u priču sve aktivne grupe – srednjoškolce, studente, aktiviste iz neformalnih grupa, najrazličitije specifične organizacije... Kampanja će imati slogan: Dokle više? On će se odnositi i na zaustavljanje eksplozije nasilja u društvu, ali će biti i krik protiv kriminala, korupcije, uništavanja prirode i urbicida, i svega drugoga što su karakteristike naprednjačke vlasti
